Novosti

Март 2016. – турнеја Стренглерса посвећена албуму „Црно и Бело“. Интервју са Жан Жак Барнелом.

„Чак ни ја не знам шта сам и о чему мислио у то време“, кроз осмех ми, док слушамо овај албум, добацује Барнел док се и ја питам ко је био Барнел у то време.
„Црно и Бело“ је албум који и даље фасцинира и после 38 година од његовог издавања. Док су се водећи панк бендови тог времена заробили у уској нарацији и заглибили у троакордском рок&ролу, те 1978. Стренглерси су нас „позвали“ на озбиљно и узбудљиво путовање.
Одлука да се врате овом албуму на предстојећој турнеји је из више разлога добродошла. Биће то подсећање на њихов најмоћнији и најмрачнији албум са којим су и сами након децнија егзила ухватили корак у својој музици.
Раније сам на овом сајту тврдио да је „Црно и Бело“ први постпанк албум у историји, уважавајући многа изузетна издања тог времена која би такође могли означити таквим епитетом. И у 2016. овај албум звучи невероватно чудно, мтализирано, експериментално. Остао је најзначајнији по месту на које је поставио бас гитару, што је одлика и целокупног постпанк звука, као и песмама које се нису подвргавала устаљеним правилима.
Док је бела страна албума садржала чудне, нове облике стихова и мелодија, црна страна је била више експериментална са оштрим и чудним звучник текстурама које су освајале, на убедљив начин, младу публику бенда.
Храбра је одлука обележити једну турнеју и у највећим дворанама, једним оваквим албумом, с краја седамдесетих.
Постоји тек неколико албума, револуционарних и музички убедљивих, као „Црно Бели“ Стренглерса, који је могао походити врхове топ листа, али зато и постоји тек неколико бендова квалитета Стренглерса.
Овај албум с краја седамдесетих, тренутно најпродаванији звучни запис Стренглерса, као легендарни и најцрњи, први пут ће се кроз турнеју одсвирати у целини. Овај први постпанк албум извршио је изузетан утуцај на неке касније групе, попут Џој Дивижн, чији басиста Џон Хук, Стренглерсе означава као оне који су извршили кључни утицај на рад ове групе и признаје примат овом албуму у односу на првенац Паблик Имиџ Лимитида и сличних група, који се сматрају шампионима нових музичких праваца после нестанка панка.
Назив овог албума одсликава тада присутну поларизацију бенда са медијима али говори и много више о културном стању друштва у то време. Велика Британија 1978. године је била црно бела и албум без компромиса, сјајно и бритко описује овај осећај и одражава разломљено друштвено време иличен сукобе без клишеа.
Музички и текстуално, албум је био тест за привлачење легије нових фанова, што је довело групу у сам врх тада актуелног новог таласа. Преобликовањем нових могућности гитаре у комбинацији са ритам секцијом која се „ваљала“ савршено, формирао се терен за савршене хит записе попут достизања другог места на листи синглова песмом „Пријатно и Меко“, која је ношена класичном „египатски реге“ бас линијом или обрађени класик Walk On By, који је достигао треће место у ББС-ијевом изибору за најбољих 50 обрада свих времена.

Овај унос је објављен под Novosti. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s